|
|
Pančevo, 02.02.2008. - Šahovski savez Srbije i Opštinski šahovski savez Pančeva na čelu sa gospodinom Miladinom Mitrovićem, FIDE organizatorom organizovali su Pozivni vikend turnir „GLIGORIĆU S LJUBAVLJU“ povodom 85. rodjendana velemajstora Gligorića. Turnir je igran u Pančevu na sam dan rodjendana popularnog „Glige“ 2. februara 2008. godine u Domu vojske Pančevo. Učestvovalo je 85 igrača koji će simbolizovati velemajstorove godine. Nastupili su svi naši vodeći šahisti i šahistkinje, tako da je ovo sigurno najjači turnir ove vrste koji je igran u Srbiji. Nastupilo je 28 velemajstora, 21 internacionalni majstor i 18 FIDE majstora.
 |
|
 |
velemajstor
Svetozar Gligorić |
|
grupna fotografija |
Posle četiri odigrana kola napravljena je pauza uz prigodan kulturno umetnički program. Velemajstor Gligorić doživeo je ovacije od mnogobrojnih posetioca, samih igrača i mnogih poznatih ličnosti. Ovu svečanost su svojim prisustvom uveličali Bora Ivkov, Aleksandar Matanović, Alisa i Mirjana Marić, Vera i Srećko Nedeljković, Nataša Bojković, Nikola Karaklajić... Poklone popularnom „Gligi“ uručili su Miladin Mitrović, glavni organizator, Srdjan Miković, predsenik opštine Pančevo i Branka Munćan, predsednik Organizacionog odbora. Velemajstoru Gligoriću posebno se obratio Srdjan Spasojević, predsednik Šahovskog saveza Srbije i uručio mu poziv da sve vreme bude počasni gost na Šampionatu Srbije koji će početi 15. marta u Mataruškoj banji.
 |
|
 |
Generacija |
|
Visoke zvanice |
 |
|
 |
Miladin Mitrović
Organizator manifestacije |
|
Srdjan Spasojević
Predsednik ŠSS |
 |
|
 |
Srdjan Miković
Predsednik SO Pančevo |
|
Branka Munćan
Predsednik organizacionog odbora |
Slavljenik se svima zahvalio i kao uvek, skromno rekao da on ne zaslužuje toliku pažnju. Posebno se zahvalio svim svojim saigračima, jer kako on kaže bez njih on nikada ne bi ostvario toliko uspeha u šahu. Slikao se sa svojim naslednicima i svima poželeo mnogo uspeha u životu i šahu.
Turnir je nastavljen beskompromisnim borbama u pravoj šahovskoj atmosferi. Posle velikih uzbudjenja pet igrača podelilo je prvo mesto, a na osnovu dodatnih kriterijuma pobedio je velemajstor Ivan Ivanišević.
 |
|
 |
Najbolji šahista
VM Ivan Ivanišević |
|
Najbolja šahistkinja
žVM Irina Čeljuškina |
 |
|
 |
2. mesto
IM Ivan Marinković |
|
3. mesto
VM Aleksandar Kovačević |
 |
|
 |
Najbolja kadetkinja
Marija Rakić |
|
Najbolji kadet
Miloš Roganović |
Dodeljeno je 20 redovnih i 8 specijalnih nagrada.
Četiri najbolje plasirane šahistkinje:
1. Čeljuškina Irina
2. Bojković Nataša
3. Benderać Ana
4. Rakić Marija
Najbolji veteran je Martinović Slobodan.
Najbolja kadetkinja je Rakić Marija.
Najbolji kadet je Roganović Miloš.
Najbolji novinar je Stanić Aleksandar.
Svi učesnici su dobili robne poklone od organizatora...
Gospodin Miladin Mitrović je još jednom sjajno organizovao vrhunsku šahovsku predstavu. |
Biografija Svetozara Gligorića
Najveća legenda srpskog šaha. Prvi medju našim šahovskim velikanima.
Rodjen je u Beogradu 02.02.1923. godine. Šah je naučio u desetoj godini. Brzo je napredovao i 1938. godine je osvojio titulu omladinskog prvaka Beograda. Kao član BŠK-a (Beogradski šahovski klub) igrao je u seniorskoj konkurenciji i kvalifikovao se za nacionalni amaterski turnir koji je igran 1939. godine u Zagrebu i koji je okupio najjače amatere Jugoslavije. Gligorić je pobedio na tom turniru i osvojio titulu nacionalnog majstora. Tu se video njegov ogroman talenat.
Drugi svetski rat je prekinuo njegov razvoj. Rat je proveo u Crnoj Gori. Početkom 1945. godine se vraća u Beograd i po završetku rata ponovo se uključuje u šahovska takmičenja.
Već na Prvom Šampionatu Jugoslavije u Novom Sadu 1945. godine zauzima drugo mesto, iza dr Petra Trifunovića. Iste 1945. godine učestvuje i na šampionatu Bugarske u Sofiji i zauzima prvo mesto. Zatim se njegova šahovska karijera razvija uspešno i on postiže sve bolej rezultate.
Internacionalni majstor je postao 1950. godine. Titulu velemajstora FIDE mu je priznala 1951. godine. Napominjemo da su zvanične medjunarodne titule FIDE ustanovljene 1950. godine.
Iz bogatog stvaralačkog opusa Gligorića, dajemo samo neke najznačajnije rezultate.
Šampionati Jugoslavije
Gligorić je 11 puta bio seniorski šampion Jugoslavije: Ljubljana 1974, Beograd 1848, Zagreb 1949, Ljubljana 1951, Skoplje 1956, Sombor 1957, Sarajevo 1958, Kragujevac 1959, Ljubljana 1960, Vrnjačka Banja 1962, Podgorica 1965.
Takmičenja u okviru kvalifikacija za prvenstvo sveta
Nastupao je na šest zonskih turnira za prvenstvo sveta (četiri puta je bio pobednik) i na osam medjuzonskih turnira za prvenstvo sveta. Njegoi najbolji rezultati na medjuzonskim turnirima: Stokholm 1952, V-VIII mesto
Portorož 1958, II mesto
Stokholm 1962, VII-VII mesto
Sus 1967, II-IV mesto
Učesnik je dva turnira kandidata za prvaka sveta: Cirih 1953, XIII i Bled, Zagreb, Beograd 1959, VI mesto, te jednog četvrtfinalnog meča kandidata za prvaka sveta Beograd 1968. (sa Taljem, meč je izgubio 3,5:5,5).
Olimpijske medalje
Dubrovnik 1950 - zlatna, Helsinki 1952 - bronza, Amsterdam 1954 - bronza, Moskva 1956 - srebrna, Minhen 1958 - srebrna, Lajpcig 1960 - bronza, Varna 1962 - srebrna, Tel Aviv 1964 - srebrna, Lugano 1968 - srebrna, Zigen 1970 - bronzana, Skoplje 1972 - bronzana, Nica 1974 - srebrna.
Ukupno 1 zlatna, 6 srebrnih i 5 bronzanih medalja, dakle 12 olimpijskih medalja. To nije postigao ni jedan sportista Srbije u bilo kom sportu.
Medalje sa ekipnih prvenstava evrope
Beč-Baden 1957 - srebrna, Oberhauzen 1961 - srebrna, Hamburg 1965 - srebrna, Bat 1973 - srebrna, Moskva 1977 - bronzana, Plovdiv 1983 - srebrna.
Svega 5 srebrnih i 1 bronzana medalja.
Medjunarodni turniri
Sofija 1945 - I, Ljubljana 1945/46 - I, Varšava 1947 - I, Budimpešta 1948 - II, Mar del Plata 1950 - I, London 1951 - I, Hestings 1951-1969 - 5 puta I i 4 puta II, Holivud 1952 - I, Mar del Plata 1953 - I, Rio de Žaneiro 1953 - I, Stokholm 1954 - I, Dalas 1957 - I-II, Sarajevo 1961 - I-II, Beograd 1962 - I, Rejkjavik 1964 - II, Kopenhagen 1965 - I-III, Manila 1968 - I-II, Dandi 1967 - I, Berlin 1967 - I, London 1972 - I, San Antonio 1972 - IV, Montila 1975 - I, Soči 1986 - I-III.
Prijateljski mečevi
Gligorić - Štalberg, Split-Beograd 1949, 6,5:5,5
Reševski - Gligorić, Njujork 1952, 5,5:4,5
Gligorić - Doner, Ersel 1968, 7,5:4,5
Velemajstor Gligorić po oceni starih sovjetskih velemajstora je igrač dinamičnog univerzalnog stila, koji vlada visokom tehnikom igre. Uneo je puno teorijskih novosti u kraljevoj indijskoj odbrani, španskoj partiji, Nimcovićevoj indijskoj odbrani i Grinfeldovoj indijskoj odbrani. Uneo je nove ideje i u topovskim završnicama.
Velemajstor Gligorić je i medjunarodni šahovski sudija od 1972. godine. Sudio je više najznačajnih svetskih takmičenja, a najvažniji medju njima je meč Karpov - Kasparov, Moskva 1984/85, za svetsko prvenstvo.
Gligorić je i poznati šahovski pisac i publicista. Napisao je više teorijskih dela objavljenih u zemlji i inostranstvu, kao i mnoge knjige. Najpoznatija je njegova knjiga o meču Fišer - Spaski, Rejkjavik 1972. za svetsko prvenstvo, koja je objavljena na 10 jezika. Dugi niz godina Gligorić je u osam najznačajnijih svetskih časopisa objavljivao "Partije meseca" sa iscrpnim analizama i dodatnim partijama.
Njegova autobiografska knjiga Igram protiv figura, sa izabranim partijama objavljena je u Moskvi 1983. godine. Drugo, prošireno izdanje te knjige Gligorić je objavio u Beogradu 1989. godine, na srpskom jeziku.
Dobitinik je mnogobrojnih državnih nagrada.
Član jugoslovenske šahovske reprezentacije je bio neprekidno od 1946. do 1983. godine i odigrao je za zemlju 544 partije!
U periodu 1955-1970. spadao je u elitu svetskog šaha. Gligorić je krajem prošlog veka učestvovao na šampionatima Jugoslavije 1996. i 1997. godine i na medjunarodnom turniru u Beogradu 1996. godine.
Odigrao je oko 3300 partija u periodu 1939-1996. |
