Serbia Chess Federation

Šahovski savez Beograda sa izuztnim žaljenjem saopštava javnosti da je 16. decembra 2008. godine, u rodnom Beogradu, u 83. godini preminuo jedan od velikana jugoslovenskog i srpskog šaha, internacionalni majstor Nikola Karaklajić.

Nikola Karaklajić je rođen u Beogradu 24. februara 1926. godine. Šah je naučio u prvom razredu osnovne škole, a dosta je napredovao tokom pohađanja gimnazije i pokazao izrazit talenat. Međutim, tek posle drugog svetskog rata se uključio u Beogradu u omladinske i seniorske turnire, pa je brzo napredovao. On je pored bavljenja šahom imao smisla i za muziku, a i studirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu francuski i engleski jezik.

Nije lako, u okviru datog prostora, izneti sve što je najznačajnije u njegovim aktivnostima.

Najpre o šahovskim razultatima. Nacionalni majstor je postao 1950. godine na polufinalnom turniru za državno prvenstvo u Mariboru.

Dajemo pregled najvrednijih rezultata na međunarodnim turnirima u zemlji i inostranstvu:

San Benedeto del Tronto1953. III, Krinica 1956. II-IV, Bognor Ridžis: 1958. I-III, 1959, 1960. III, 1962, 1963, 1966. I, San Benedeto del Tronto 1958. I, Singapur 1968. I, Beograd 1969. I, Smederevska Palanka 1971. II, Čikago 1973. II-III, Kazablanka 1973. I-IV, London 1976. I-IV, Atina 1977. III, Beograd 1977. I-II, Venecija 1981. I, Dubai 1984. I, 1986. I-II, Bela Crkva 1987. (236 igrača) II-V, Bil 1987. (veterani) I, Alžir 1990. II, La Valeta 1990, 1992, 1994, 1996. I.

Šampionati Jugoslavije:
Učestvovao je na deset šampionata, što je samo po sebi uspeh, a na desetom-jubilarnom šampionatau u Novom Sadu 1955. godine, osvojio je prvo mesto i tako postao seniorski šampion Jugoslavije za 1955. u vrlo jakoj konkurenciji. To mu je jedan od najvećih uspeha u šahovskoj karijeri. Da spomenemo da je 1952. godine bio šampion Beograda u šahu.

Kao član olimpijske reprezentacije Jugoslavije igrao je na IV tabli na olimpijadi u Moskvi 1956. na kojoj je Jugoslavija osvojila II mesto, pa je nosilac srebrne olimpijske medalje. Osvojio je 6 poena iz 9 partija.

Bio je član reprezentacije Jugoslavije za I ekipno prvenstvo Evrope, koje je održano u Beču i Badenu 1957. Jugoslavija je bila druga, tako da je Karaklajić i ovde dobio srebrnu medalju.

Posle završenih studija zaposlio se ka novinar Radio-Beograda u Muzičkoj redakciji. Tu je radio od 1957. do 1982, pa je brzo dobio i zvanje urednika. Bio je stručnjak za rok i pop muziku. Prvi je doneo ploče Bitlsa iz Londona i one su emitovane preko radio – talasa. Kao zaslužni muzički urednik, već kao penzioner dobio je muzičkog Oskara za životno delo 1992.

Pored francuskog i engleskog jezika koje je studirao i perfektno govorio, znao je i ruski, nemački, italijanski, tako da je lako komunicirao sa ljudima, kada bi se našao u inostranstvu, ili sa strancima sa kojima se susretao u zemlji.

Nikola Karaklajić je imao i brojne funkcije u našoj šahovskoj organizaciji. Da navedemo samo najvažnije:

- Sekretar Šahovskog saveza Beograda 1948-1952.
- Kapiten jugoslovenske ekipe na olimpijadama u Varni 1962, Solunu 1984. i Novom Sadu 1990.
- Prvi urednik Centra za unapređenje šaha ŠSJ 1963.
- Predsednik Šahovskog saveza Beograda 1971.
- Direktor seminara u Puli 1979. i 1980. za polaznike iz nesvrstanih zamalja za sticanje zvanja šahovskih organizatora i šahovskih sudija, sa po 40 učesnika
- Član organizacionog odbora akcije «Šah u škole» 1986-1990.

Pored ovih funkcija imao je i funkciju člana Komisije FIDE za pomoć zemljama u razvoju 1978-1986. Obavljao je i vrlo važnu funkciju predsednika selektorske komisije ŠSJ u periodu 1980-1984.

Nikola Karaklajić se bavio i trenerskim radom. Dugogodišnji je predavač u šahovskoj školi Partizana u Beogradu, kao i nekim drugim. Više godina u inostranstvu radio je kao trener i kapiten olimpijskih timova mnogih zemalja. U Dubaiju je boravio dve godine i vodio njihov tim na dve olimpijade. Na Malti je bio više puta po nekoliko meseci, a njihov tim je vodio na olimpijadama 1992. i 1994.

Kapiten olimpijskog tima Singapura bio je na četiri olimpijade: Lugano 1968, Zigen 1970, Skoplje 1972. i Nica 1974.

Imao je i zvanje međunarodnog šahovskog sudije. Pored suđenja nekoliko međunarodnih turnira, bio je i sudija revanš meča za nezvanično svetsko prvenstvo između Fišera i Spaskog u Jugoslaviji 1992. godine. Bio je «šahovski ambasador» u Šri Lanki, Libiji i Tunisu 1976 – 1977. upućen od strane SOFK Jugoslavije. Bio je poznati je šahovski publicista, saradnik mnogih šahovskih časopisa i mnogih šahovskih rubrika u zabavnim časopisima. Pisac je cenjene šahovske knjige «Da te pitam» izdate u Beogradu 1986. koja je prevedena u Iraku 1994. godine na arapski jezik, a pojedini delovi su prevedeni na engleski.

Na turniru u Smederevskoj Palanci 1971. ispunio je normu za prvi bal velemajstora. Za drugi bal mu je vrlo malo nedostajalo, pa ga nije osvojio. Njegova pobeda na šampionatu Jugoslavije 1955, po sadašnjim propisima FIDE se računa kao bal za velemajstora, ali je veliki razmak od 1955. do 1971. pa mu nije preznata titula velemajstora. Godine 1970. imao je za to vreme visok rejting od 2440 poena.

Odbornik opštine Zvezdara i predsednik opštinskog fonda za kulturu je bio od 1969 – 1973. godine.

Karaklajić je do poslednjih trenutaka bio aktivan i vrlo rado učestvovao na turnirima. U poslednje vreme dosta je igrao. Učestvovao je na nedavno završenom 21. Trofeju Beograda u Obrenovcu, u suboru je odigrao i svoj poslednji turnir Memorija dr Petra Trifunovića. Takođe, sa Zavodom za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja poslednje dve godine aktivno je učestvovao u promociji šaha kao izbornog predmeta po školama širom Srbije.

Ovo je sve rečeno u kratkim crtama, fragmentarno, ali se i od ovolikih aktivnosti IM Nikole Karaklajića, čovek mora zapitati kako je stigao da obavio toliko poslova, da odigra toliko turnira, da se bavi svojom strukom i društvenim radom i to sve vrlo uspešno.

Komemorativna sednica održaže se u četvrtak, 18. decembra 2008. godine u prostorijama Šahovskog saveza Beograda (ul. Deligradska 27/III) u 10.30 sati, dok će sahrana biti istog dana u 13.00 sati na Novom groblju u Beogradu (Kapela 3).