Preuzeto sa web-sajta „Politike” 
Beograd, 18. avgust 2008 – Pred 51. svetski kongres šahovskih problemista, koji se održava od 30. avgusta do 6. septembra u Jurmali (Letonija), objavljeni su rezultati Osmog ekipnog prvenstva sveta u komponovanju šahovskih problema i studija. Za nas je najvažnije da je Srbija stigla do svoje prve medalje na najdužem i najznačajnijem ekipnom takmičenju, koje se održava u olimpijskom ciklusu od po četiri godine.
Počelo je krajem 2005, odredjivanjem tema za sedam vrsta šahovskih problema (dvopotezi, tropotezi, višepotezi, studije, pomoćni matovi, samomatovi i vilinji problemi). Učestvovalo je 38 zemalja sa više od 550 radova, a svaka ekipa je imala pravo na po tri problema u jednoj grupi. U svakoj grupi sabirane su ocene sudija iz 5 država. Bodovi su dodeljivani u rasponu od 24 do 1, prema rangu problema, s tim sto najvise dva problema iz jedne države mogu da se boduju.
Reprezentacija Rusije je odbranila titulu, sto se i ocekivalo jer je na prethodnih sedam prvenstava, od 1972. do 2004, četiri puta pobednik bio SSSR, jednom Ukrajina i na poslednja dva Rusija. Najveća i najprijatnija iznenadjenja priredile su dve "male" zemlje - Slovačka i Srbija. Slovačka je samo za nijansu zaostala za Rusijom, a Srbiji je pripala bronzana medalja, što je i najveći dosadašnji uspeh. Nadmašene su zemlje sa dužom i bogatijom tradicijom: Nemačka, Izrael, Ukrajina, Francuska, SAD, Velika Britanija i druge.
Na petom EPS SR Jugoslavija je bila osma, na Šestom sedma, na Sedmom je SCG osvojila četvrto mesto, a Srbija je sada treća. Pre raspada, SFRJ je samo jednom uspela da se domogne bronzane medalje, ali je tada bilo manje država, a naša je imala niz kvalitetnih kompozitora u ostalim republikama.
Posle više od tri deceije uspeha na rešavačkim takmičenjima, krunisanih sa tri uzastopne titule evropskih prvaka otkako je Srbija nezavisna, nastavlja se postojani uspon naše zemlje u problemskom šahu, iako tu već ima status velesile. Na kongresu u Jurmali dobićemo, posle Milana Velimirovića i Marjana Kovačevića, još dvojicu velemajstora-rešavača, Bojana Vučkovića i Miodraga Mladenovića, a očekujemo da uslov za najvišu titulu uskoro ispuni i Vladimir Podinić.
U oblasti komponovanja prošle godine smo dobili dvojicu velemajstora (Kovačević i Mladenović), a već sledeće godine trebalo bi da im se pridruži i Velimirović, uredik časopisa Mat Plus, jednog od najboljih u svetu.
Da i reprezentacija u komponovanju ima naslednike, pokazalo je upravo Osmo ekipno prvenstvo sveta. Majstor kompozicije Dragan Stojnić iz Valjeva bio je sa 88 poena drugi najuspešniji pojedinac šampionata, iza slovačkog intermajstora Petera Gvozdjaka (107,76), dok je Kovačević (81,5) ukupno treći, a prvi u grupi dvopoteza. Bodove timu doneli su još Mladenović (20,5) i Borilav Ilinčić (3), a plasmane bez poena ostvarili su Rade Blagojević (16. mesto) i Srećko Radović (22. mesto).
Dragan Stojnić (32) je izrastao u vrsnog kompozitora. Uz pobede na mnogim jakim medjunarodnim turnirima u komponovanju, stigao je i do četvrtog mesta u svetu u grupi dvopoteza za period 2004-2006, ali ni na tome neće stati. Dodatna veličina njegovog uspeha je tome što stvara potpuno sam, bez podrške sredine u kojoj živi. Sigurno je da njegovi rezultati, kao i ostalih naših vrhunskih problemista stvaralaca zaslužuju daleko bolji odnos društva i državnih institucija.
U Jurmali se održava 32. svetsko prvenstvo u rešavanju šahovskih problema. Evropski prvak Srbija ni ovog puta neće nastupiti u najjačem sastavu. Izostaće trenutno najbolji velemajstor Vučković i Mladenović, prvi zbog šahovskih obaveza prema klubu, a drugi zbog privatnih, kao i velemajstor Velimirović kome je ukazana čast da bude direktor takmičenja u Jurmali. Nastupajući sa polovinom zlatnog tima (velemajstor Kovačević i intermajstor Podinić) uz jednog majsotra (Gadjanski), realan plasman je oko osmog mesta.
Ipak, mesta na pobedničkom postolju na završnoj ceremoniji Kongresa već su obezbedjena nabrojanim medaljama u kompoziciji, a neće biti iznenadjenje ako se taj broj uveća i na nekom od pratećih takmičenja na Kongresu.
Borislav Gadjanski
-----------------------------------------------------------
Plasman Osmog ekipnog prvenstva sveta
1. Rusija 252, 2. Slovačka 249,5, 3. Srbija 193, 4. Nemačka 184, 5. Izrael 180, 6. Ukrajina 166, 7. Belorusija 143,5, 8. Francuska 102, 9. Švajcarska 83,5, 10. Poljska 66, 11. SAD 65,5, 12. Makedonija 58,5, 13. Austrija 51,5, 14. Madjarska 49, 15. V. Britanija 43,5, 16. Gruzija 37, 17. Italija 27, 18. Rumunija 26, 19. Finska 25, 20. Slovenija 24, 21. Češka 20, 22. Litvanija 14,5, 23. Jermenija 12, 24. Holandija 8,5, 25. Brazil 8, 26. Hrvatska 7,5, 27. Letonija 3, 28-38. Argentina, Azerbejdžan, Belgija, Danska, Grčka, Japan, Kazahstan, Moldavija, Mongolija, Norveška i Švedska bez bodova.
-----------------------------------------------------------
Mat u dva - srski brend
Najpopularnija vrsta šahovskih problema je "Mat u 2 poteza". Ova kratka forma zahteva od autora izuzetnu kreativnost i tehniku komponovanja. Baš u toj oblasti srpski problemski šah je postigao najveće uspehe.
Upravo su na zvaničnom sajtu Stalne komisije FIDE za problemski šah (PCCC) objavljeni preliminarni rezultati Trećeg pojedinačnog svetskog prvenstva u kompoziciji za 2004-2006. godinu u 8 grupa. U žestokoj konkurenciji 224 autora sa blizu 2400 problema publikovanih u pomenutom trogodišnjem periodu, zablistali su srpski kompozitori u grupi dvopoteza.
Marjan Kovačević, zvanični svetski prvak u prethodnom periodu 2001-2003, sada je drugi, sa pola boda zaostatka za ukrajinskim Rusinom Vasilom Djačukom. Nova zvezda Dragan Stojnić je četvrti, sa takodje pola boda zaostatka za trećeplasiranim Vilandom Bruhom (Nemačka). Jedan od najvećih eksperata za dvopoteza Milan Velimirović zauzeo je sedmo mesto. Kovačević je sigurno vodeći kompozitor dvopoteza u poslednjoj deceniji, jer je osvojio jedno prvo i dva druga mesta na trogodišnjim svetskim prvenstvima, a očekuje da i na narednom bude u samom vrhu. Pored toga je i najbolji rešavač ove vrste problema.
Kada se zna i da je Srbija bila najuspešnija baš u grupi dvopoteza na Ekipnom svetskom prvenstvu, i da je pored poemnute trojice, niz naših autora stvorio dvopoteze trajne vrednosti, onda nije preterivanje kad se kaža "Mat u dva - srpski brend".
html stana na sajtu Politike
http://www.politika.co.yu/rubrike/Sport/ostali-sportovi/Dugo-zeljene-medalje.sr.html
