U Nušićevoj je zrelo za promene

Mnogi su promene u Nušićevoj 25, dočekali sa nadom. Da li su došli pravi ljudi – videćemo. Potrebno je da delujemo svi zajedno – kaže proslavljeni srpski šahista Aleksandar Matanović

KAKO POMOĆI ŠAHU: Svečana sala u ŠS Srbije bila je prilično popunjena

 

DELE MIŠLJENJE: Aleksandar Matanović, Branko Damljanović i Irina Čoluškina

Predloga za ovakav skup, bilo je i ranije. Ipak, prvi put, na inicijativu velemajstora Aleksandra Matanovića, održan je okrugli sto, pod sloganom – Kuda ide srpski šah. Okupio se u Nušićevoj 25 veliki broj šahista i šahovskih radnika. Možda je taj broj mogao biti i veći, kako je rekao u jednom trenutku neko primetio, ali nekolicina najavljenih bila je sprečena da dođe, pre svih Svetozar Gligorić iz zdravstvenih razloga.

Pored predsednika ŠSS Aleksandra Milijanovića i generalnog sekretara Nebojše Baralića, za stolom su se našle legende srpskog šaha Aleksandar Matanović, Bora Ivkov, Boško Đurašević, reprezentativci Dragan Šolak, Bojan Vučković, Aleksandar Kovačević, Irina Čoluškina, selektor Branko Damljanović, velemjastor Goran Čabrilo, Borivoje Žarić, Andreja Savić, Slobodanka Milivojević, Milorad Lazić (predsednik NŠK DDOR Novi Sad), Dušan Cogoljević (potpredsednik ŠSB), Milan Aca Milićević (predsednik ŠK Beograd Beopublikum), Rade Veljić (ŠK Partizan), Dejan Stablović (nekadašnji predsednik ŠSSCG), Milorad Branković (omladinski ŠK Delfin), međunarodni šahovski sudija Mihajlo Savić ...

Iako su im pozivi, prema rečima službenika u ŠSS upućeni, niko od predsednika područnih saveza nije prisustvovao ovom skupu, a trebalo je. Pre svega, čuli bi koliko je nezadovoljstvo legendi šaha, kao i najboljih igrača i klubova u zemlji aktuelnim stanjem u srpskom šahu, a kao jedan od uzroka toga, pomenut je rad funkcionera u svim savezima Srbije, Vojvodine, Beograda i Centralne Srbije u prethodnom periodu. Posebno je kao loša apostrofirana 2009.

Ipak, niko nije došao u Nušićevu da bi se bavio onim što je bilo. Stvari su loše i treba ih popraviti...

– Apsurdna je situacija da u najšahovskijoj zemlji, sa skoro 70.000 dece u akciji šah u škole, sa trijumfalnom prošlošću i snažnom društvenom podrškom... Uprkos tome, mi smo potpuno marginalizovani. Svi mi, koji igramo šah, očekivali smo mnogo više – rekao je na početku Matanović, apostrofirajući loš statut kao kamen spoticanja. – Umesto saradnje, četiri saveza su često u konfliktnim odnosima. Spominje se konfederacijiski, a ja bih pre rekao feudalni sistem u šahovskoj organizaciji.

Matanović je naveo dva primera, gde je nedostatak podrške Šahovske organizacije sprečio da se neke dobre stvari urade, u državi, gde se šah igra „od klupa na kalemegdanu, preko hauba od taksi vozila, do pijaca“.

– Na proslavi Gligorićevog rođendana, najavljen je jubilej meča SSSR – Jugoslavija. Trebalo je odigrati revijalni susret, a tada je i ministar kulture obećao podršku. Međutim, na kraju ništa od toga nije bilo.

Takođe, seća se Matanović, posle meča veterana u Moskvi, SSSR – Jugoslavija, dogovoreno je da se ta tradicija obnovi.

– Prvo bi se igralo u Beogradu, zatim u Sočiju, posle čega bi se mi stariji povukli, i ostavili prostor mladim igračima da nastave tu tradiciju. Možete li da zamislite šta bi to njima u ovom trenutku značilo – pita Matanović.

Ka drugi primer, legenda srpskog šaha navodi i akciju „Šah u škole“.

– Ono što je mojoj generaciji bilo nezamislivo, danas je ostvareno, da šah bude kao izborni predmet u školama. To je budućnost šaha. Međutim, u ovom najvećem uspehu srpskog šaha, šahovska organizacijia nije učestvovala. Jednostavno, nije vodila računa o tome. Taj projekat je kao beba, stalno se mora ljuljati, i negovati, inače neće biti ništa od toga.

Pre svih, legende šaha su dale podršku promenama u Savezu i ponovonom uspostavljanju međunarodnih odnosa.

– Mnogi su promene u Nušićevoj 25, dočekali sa nadom. Da li su došli pravi ljudi – videćemo, još je rano. Potrebno je da delujemo svi zajedno – dodao je Matanović. – Suština je da dugo nemamo nikakvog uticaja u FIDE, i da se to može popraviti uz pomoć velikana Gligorića, Ivkova... Lako ćemo da ih obnovimo. Nekada su svi mediji pratili šah, bili smo interesantni i za televiziju, a sada smo spali na samo dva lista, i ponegde dijagram i mat u dva poteza... Zašto? Pa nemaju o čemu da pišu...

Matanović je dodao da ovaj skup nije zamišljen kao mesto gde će se braniti ili smenjivati Milijanović, već kao skup vođen željom da se šah vrati tamo gde je nekada bio. Iz tog razloga, predloženo je osnivanje stručnog tela „saveta za razvoj“, gde će velemajstori i pojedini dokazani šahovski radnici funkcionisati kao savetodavno telo. Ostalo je da, na predlog Matanovića, aktuelni predsednik ŠSS Milijanović sam napravi aspisak, konsultuje ljude u vezi toga, i posle izađe sa predlogom pred Izvršni odbor.

Okrugli sto u Nušićevoj, bio je pravo osveženje za srpski šah, ponovno pritisnut aferama. Apel je upućen svima, pre svega vrhunskim šahistima, da preuzmu deo odgovornosti. Da li će tako biti, ostaje da se vidi. Legende su dale smernicu...

 

MOLBA NADLEŽNOM MINISTARSTVU ZA POMOĆ

Na kraju, doneta su dva zaključka, od krucijalnog značaja za napredak šaha, od čega je jedan predlog za osnivanje stručnog saveta koje će biti predloženo Izvršnom odboru ŠSS.

Drugo, trenutno stanje u srpskom šahu je ocenjeno kao izuzetno loše, i potrebno je preuzeti hitne, radikalne mere, u cilju promena postojećeg sistema. U tom smislu predlaže se Ministarstvu za omladinu i sport da naloži vanredne izbore, na svim postojećim nivoima ŠSS i područnih saveza, a da se u međuvremenu, pripremi novi statut ŠSS sa kojim moraju biti usaglašeni svi statuti ostalih šahovskih organizacija. U toku trajanja vanrednih izbora, u rad organa ŠSS, uključiti i predstavnike Ministarstva omladine i sporta, vrhunskih igrača i prvoligaških klubova.

 

DECA ZALOG ZA BUDUĆNOST

Kadetski šah je budućnost ovog sporta u Srbiji. Ni tu, prema učesnicima skupa, problema ne bi bilo, da su svi posvećen tom poslu.

– Potrebno je probrati deset ili 20 najboljih kadeta, i posvetiti se njima – jasan je Matanović. – Tako je nekada Botvinik radio u SSSR-u. Nije zahtevalo mnogo novca i vremena, a dobilo se mnogo. Tako su „pronašli“ Karpova i Kasparova...

BARALIĆ NAJAVIO POVLAČENJE

Nije prošlo ni dva meseca od njegovog postavljanja, a čaša žuči se već prelivena... Nebojša Baralić je došao na mesto generalnog sekretara sa namerom da se konačno napravi tim koji će stvari pokrenuti sa mrtve tačke, ali nije sve išlo zacrtanim putem.

Baralić ima ozbiljne zamerke na rad Izvršnog odbora, sa čim ne može da se pomiri.

– Sa ljudima koji trenutno sede u IO, nema saradnje po ozbiljnim pitanjima. Meni je ispod časti da me ti ljudi smenjuju i pružaju „drugu šansu“ za ručkom. Zbog toga se povlačim po završetku kadetskog festivala u Sokobanji. U ŠS Srbije sam ušao sa iskrenim namerama, i neću da se kockam sa ugledom – kratko je rekao Baralić, dodajući da je u potpunosti saglasan sa zaključcima okruglog stola u Nušićevoj.

 

PONEKO I ZALUTAO U ŠAHOVSKI SAVEZ

Skup u Nušićevoj, pre svega bio je podrška šahu i promenama. Bilo je nekoliko izuzetno konstruktivnih predloga, koji će, nadaju se svi, videti svetlost dana i na nekom od sledećih Izvršnih odbora i skupština. Ali bilo je i onih koji su na ovaj skup zalutali.

Postoji stara izreka među šahistima, da neko uvek zaluta u Šahovski savez, ali za pojedince juče, u Nušićevoj, zaista nije bilo mesta. Bar ne onako kako su zamislili.

Bilo je promašenih tema i lične promocije, ali i teških reči i vređanja od pojedinca čije ime ne zaslužuje ni da se pomene...