IN MEMORIAM
Velemajstor SLOBODAN ŠOĆA MARTINOVIĆ
(25.07.1945 - 10.01.2015.)
 

Popularni šahista, zaslužni trener reprezentacije i organizator
iznenada preminuo u Smederevskoj Palanci, u 70. godini

Iz Smederevske Palanke je stigla tužna vest za sve ljubitelje šaha. Danas je, iznenada, u 70. godini, preminuo istaknuti velemajstor Slobodan Šoća Martinović, zaslužni trener i neumorni organizator. Samo dan ranije bio je među šahistima, igrao i veselio se u društvu u kome je uvek bio među najomiljenijima.

Martinović je rođen 25. jula 1945, u Beogradu. Bio je omladinski prvak Srbije i član studentske reprezentacije Jugoslavije, jedan od stubova i simbola zlatnog šahovskog doba Smederevske Palanke, u vreme kada su tamošnja Mladost i zatim "Goša", konkurisali najvećim centrima velike Jugoslavije. Velemajstor je postao 1978, u periodu kada je bio igrač i trener Mladenovca. Kasnije je igrao i za ŠK "Niš", a poslednji klub mu je bila obnovljena Crvena Zvezda.

Ulogu Šoće Martinovića u našem šahu obeležila je njegova društvenost. Odličan brzopotezni igrač, uvek raspoložen za zajedničke šahovske analize, za druženje i pesmu. Svojim vedrim pristupom upotpunio je šahovske kvalitete kao sekundat Milunke Lazarević, trener Miroslava Markovića, Nataše Bojković ili državne reprezentacije koja je 1989. osvojila srebrnu medalju na Svetskom prvenstvu

Na isti način je animirao i organizovao šahovske manifestacije. Upravo je proteklog meseca komentarisao partije na večeri posvećenoj velemajstoru Stanimiru Nikoliću u ŠK "Beograd", pa organizovao atraktivan meč Smederevske Palanke i Beograda. Kao da je žurio da se na najlepši način oprosti od šahovskog društva.

Sahrana Slobodana Martinovića je u nedelju, 11. januara 2015. godine, u 13 časova na starom groblju u Smederevskoj Palanci.

M.K.

 

 

POSLEDNJI CAJTNOT SLOBODANA ŠOĆE MARTINOVIĆA

Kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. Boli praznina koja nikada neće biti popunjena. Bole suze. Bole uspomene. Bole ćutanja...

Kada nam odlazi neko drag, odlazi sa njim i jedan deo našeg života koji smo proživeli i koji se upravo njegovim odlaskom završio i pretvorio u sjećanje...

I na kraju, kada nam odlazi neko drag, ne boli smrt, već boli sve ono što ide posle. A posle, nažalost, ne ide ništa. I upravo to ništa najviše boli...

Sada kada je ŠOCINO srce, iznenada prestalo da kuca, ostaju nama, njegovim prijateljima samo sećanja i uspomene na zajednički rad, na druženje, priče i šale, ostaju nam uspomene na jednog velikog čoveka dobre i plemenite duše, čoveka velikog srca, dobrog druga i velikog prijatelja.

Svi mi sa velikom tugom doživljavamo ovaj dogadjaj i saosećamo bol u srcima njegovih najbližih, koji su ostali bez njega i iznenada ostali bez njegove ljubavi i topline.

Ostali bez njega a da nisu ispunili sve zajedničke planove, da nisu ostvarili sva nadanja, da nisu odsanjali sve snove...

Od svega ostaje samo tuga, ostaje bol u duši, bol u srcu, ostaju suze, ostaju uspomene na neizmernu dobrotu, nesebičnost, na njegovu plemenitu dušu, veliku ljubav, pravičnost, skromnost, uspomene, smernost, druželjubivost, čovekoljublje, uzdržanost, trpeljivost, na njegovu revnost u poštenju i pravdi, ljubav prema cugeru, pevanju… 

BATA je zaista bio izuzetan, dobar primeran, odan svojoj porodici, i veran životni saputnik svojoj supruzi Jaci, pravedni, ali i ponekad prek otac Ivanu, Stevanu i Vladi, istinoljubiv i pravedan čovek, sa mnogo vrlina, čovek dostojan poštovanja i divljenja. Njegovi najbliži mogu biti ponosni, što su imali pravog supruga, oca, dedu, rodjaka. Mi ostali možemo biti ponosni što smo imali dobrog i odanog druga, šahovskog prijatelja, komšiju, poznanika, KUMA…

SMRT JE JEDAN PROŽIVLJENI ŽIVOT I BRIŠE SAMO NESTVARNE VELIČINE, A ISTINSKE UČVRŠCUJE I UZDIŽE.

POČIVAJ U MIRU KUME, NEKA TI JE VEČNA SLAVA I HVALA

Velemajstor Dragan Barlov

U Las Pamasu 11.01.2015.